Tri klasična distopijska naučnofantastična filma iz sedamdesetih godina – Soylent Green (Zeleno sunce, 1973), The Omega Man (Čovek omega, 1971) i Logan’s Run (Loganov beg, 1976) – poslužit će Pavlu Leviju za razumevanje nekih od aspekata sadašnjeg trenutka. Nastala u doba kada je postapokaliptički žanr bio na vrhuncu, a svetski kapitalizam započinjao postojani prelazak u sada već sveprisutnu neoliberalnu (postindustrijsku, spekulativnu i zloćudno antisocijalnu) fazu, ta ostvarenja podstiču na razmišljanje o društveno-ekonomskoj, ideološkoj i političkoj pozadini pandemijske kulture distanciranja i izolacije.
Pavle je tokom aprila 2020. napisao tekst koji se ne pridržava pravila primerenog distanciranja. Umesto da poštuje uobičajene distinkcije i jasno postavljene linije razgraničenja, u njemu će se slobodno, bez filtriranja, preplitati filmska fikcija i aktuelna stvarnost.
Korona virus je uspeo da na (ne)određeno vreme zaustavi čitav svet. U tom „interregnumu“, kao što kaže Gramsci, javlja se obilje neobičnih, nečistih (ponekad kontradiktornih) i morbidnih simptoma…
Pamflet je u nesputano, u filmskom widescreen-formatu oblikovao Andrej Dolinka, a s engleskog preveo Đorđe Tomić.
— PDF-datoteku možete preuzeti ovdje
***
Pavle Levi je redovni profesor povijesti i teorije filma na sveučilištu Stanford u Kaliforniji. Autor je knjiga Raspad Jugoslavije na filmu, Kino drugim sredstvima i Cimanje slike [možete preuzeti ovdje]. Priredio je zbornik tekstova Annette Michelson Filosofska igračka.
